Datum: 17/06/2015
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
SRBIJA JE DOBILA JOS JEDNU KANCELARIJU GRCKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE
Grčko-srpska privredna komora Grčke napreduje brzo, razvija mrežu kancelarija u Srbiji, da bi stvorila uslove i sklopila poslovne ugovore sa kompanijama širom zemlje.
Zamenik ministra unutrašnjih poslova i upravne rekonstrukcije Makedonije i Trakije, Maria Kolja-Caruha, svečano je otvorila i drugu kancelariju komore u ulici Kneza Miloša 12, prošlog petka, 12-og juna. Gospođa Kolja je izjavila sledeće: ” Verujem da će stvaranje nove kancelarije grčko-srpske privredne komore u Beogradu, biti početak odnosa i širenje razmene dveju zemalja“.
Pre otvaranja kancelarije odrzan je administrativni odbor Privredne komore u prisustvu gospodje Kolja-Caruha.
Predsednik grčko-srpske komore drzave Grčke gospodin Kostas Georgakos izjavio je da odluke koje su donete predstavljaju prvi korak u razvoju poslovne saradnje između dve zemlje .
Tacnije receno doneli smo sledece odluke:
- Učešće na međunarodnom sajmu u septembru
- Organizaciju konferencija na temu UPOZNAJTE SRBIJU u Grčkoj
- Organizaciju konferencija na temu UPOZNAJTE GRČKU u Srbiji
- Radni sastanak u Beogradu na temu luke u Solunu
- Informacija i organizacija preduzetnika u izveštajima dve zemlje i u drugim gradovima
- Razvoj mreže širom Srbije i Grčke
- Korišćenje površine od 20 hektara dodeljeno je od strane predsednika opštine Jagodina pored međunarodnog koridora 10.
Gospodin Georgakos je objasnio da je uloga grčko-srpske privredne komore drzave Grčke neophodna i njeno delovanje se sastoji u pokretanju privrednog rasta za našu zemlju. Ovo je potvrđeno ekonomskim podacima od kojih su neki karakteristični. Na primer , trgovina između Grčke i Srbije je samo 400-500 miliona evra , sa samo 200 aktivnih preduzeća , dok su odgovarajući finansijski podaci 2,8 milijardi evra u Bugarskoj, sa 11.000 aktivnih preduzeća, 1,2 milijardi evra u Rumuniji i 900,000 miliona evra u Skoplju. Cifre su interesantne i za luku u Solunu gde je preneta pošiljka ka Srbiji dostigla 60%, a danas je dostigla 3%. Naravno isporuke stižu u Srbiju mnogo ranije , oko 7-8 dana iz Solunske luke, u poređenju sa drugim evropskim lukama sa kojima srpske kompanije sarađuju. Na kraju, 80% privrede svake zemlje zavisi od malih i srednjih preduzeća i ono što mi želimo je da im pomognemo da razviju međusobne odnose i uporedo sa tim , da im pomognu i velike industrijske kompanije , stvarajući zdrav poslovni lanac.
Na sastanku Odbora prisustvovali su potpredsednik Goran Jović, generalni sekretar Bane Prelević, zamenik generalnog sekretara Andreas Makris, menadžer za odnose sa javnošću Maria Manuka, blagajnik Tomas Papanikolau, član Adonis Giftopulos i dva nova člana Upravnog odbora , predsednici komora Beograda, Milivoje Miletić i predsednik komore Vojvodine Ratko Filipović.
Predsednik komore Beograda je izjavio:
”Privredna komora sada ima ovde svoju kancelariju. Želim da znate da svi zaposleni u komori u Beogradu rade za naš zajednički cilj. Takđe da naglasim da imam lepe uspomene sa otvaranja kancelarije privredne komore u Solunu. Naš posao je razvoj poslovne saradnje. Prijatelji se poznaju na muci. Danas sam razgovarao sa ljudima sa univerziteta koji su istakli kako će znanje doneti uspeh. 40% trgovine Srbije se obavlja posredstvom kompanija, članica privredne komore Beograda.”
Predsednik komore Vojvodine , Ratko Filipović je izjavio kako ” U Novom Sadu želimo da stvorimo novu ”uslugu” koja će se fokusirati isključivo na delovanje grčkih kompanija u našoj regiji. Započećemo sastanke direktno sa preduzetnicima.”
Potpredsednik grčko-srpske privredne komore Goran Jović, je istakao da je ” Naš interes za luku velik. Podsećam vas da je Srbija ranije imala svoj prostor u luci Solun. Uz dobru saradnju i rešavanju različitih problema koji postoje, ojačaće preduzetništva u obe zemlje.”
Na marginama događaja od strane zamenika ministra unutrašnjih poslova i administracije grčko-srpske privredne komore , posećena je Patrijaršija Srbije gde su se članovi sastali sa predstavnicima Patrijarha Irineja.
Predstavnici Grčke održali su sastanak sa srpskim privrednicima. Dobra vest je da smo bili veoma zainteresovani za ulaganje u našu zemlju, sa velikim projektima , kao što je stvaranje marine brodova, univerzitetskih aneksa i jedne hemijske kompanije koja želi da dovede svoje proizvode u Grčku.
U nastavku navodimo izjavu ministra unutrašnjih poslova i administrativne rekonstrukcije (Makedonije i Trakije), Marie Kolja-Caruhe.
”Potvrdila se još jednom, jačina koja se razvila između dva naroda. Na našim sastancima ojačali smo našu odluku da dodatno unapredimo odnose između dve zemlje i da ojačamo mreže naših trgovinskih i poslovnih odnosa.
Posebno je važno da se približimo i da stvorimo kontakte i mreže saradnje, koji će nam pomoći da uspešno i zajedno odgovorimo novi izazovima koje daju evropski tokovi.
Grčke investicije u Srbiji su danas treće po veličini i dostigle su vrednist od preko dve milijarde evra i obezbeđuju zaposlenje za više od 25.000 ljudi.
Naši dobri odnosi mogu biti uzeti zdravo za gotovo, a tu je i zajednička osnova na kojima možemo raditi da bi postigli razvoj.
Ovaj uobičajeni način, je po mom mišljenju, u trgovini između naših zemalja , uprkos visokoj veličini ,investicija i dalje ostaje niska , ispod granice od 500 miliona evra godišnje.
Grčka realno se oslanja samo na 1,5% od ukupnog srpskog izvoza, i izvozi u Srbiju samo 1,6% svojih proizvoda, što je gledajući sa brojčane strane sigurno mnogo nisko.
Takođe, nije dovoljno iskorišćena luka Solun, koja trenutno uslužuje 3% pošiljke koja ide u Srbiju, a moguće je da taj procenat bude mnogo veći .Ovo je tačka na kojoj se sistematski radi.
Broj Srba koji turistički svake godine dolaze u Grčku je veoma visok i dostiže 5,5% svih turista, dok hiljade Grka posećuju Srbiju svake godine iz različitih razloga.
Mislim da nam ovi podaci ukazuju na moguće naše prve korake. Postoji veliki prostor za poboljšanje u našim trgovinskim odnosima, koji sa pravom infrastrukturom mogu da obezbede njegov rast i da zato dobijemo odgovarajuću naknadu za naše zemlje.
Verujem da će otvaranje nove kancelarije grčko-srpske privredne komore u Begradu biti početak proširenja odnosa i razmene.”
Greek 
